Однос густине између спољашњих структура и пејзажа првенствено је дефинисан бројем објеката, њиховом дистрибуцијом и пропорционалним односом са околним елементима пејзажа. Одговарајућа густина структура ефикасно организује пејзажни простор, задовољавајући различите потребе као што су одмор, задржавање, дружење и разгледање. Ако су структуре превише ретко распоређене, коришћење простора може бити неефикасно, а везе између пејзажних чворова могу недостајати; напротив, превише густ распоред може учинити да се простор осећа скученим, ометајући кретање и ометајући видике. Због тога се током процеса пројектовања мора пажљиво управљати бројем и дистрибуцијом објеката, узимајући у обзир површину локације, функционалне захтеве и пешачки саобраћај.
Различити типови пејзажних простора намећу различите захтеве у погледу густине структуре. У областима јавних активности као што су паркови и тргови, укључивање садржаја као што су клупе, перголе и павиљони може се повећати како би се обезбедио довољно простора за одмор и интеракцију. Насупрот томе, области богате природним пејзажима захтевају смањење броја структура како би се спречило да прекомерни елементи које је направио човек-нарушава постојеће природно окружење. За стазе и пешачке зоне, постављање конструкција мора да обезбеди довољно простора за кретање, избегавајући сметње у протоку пешака. Разумно прилагођавање размака између структура омогућава стварање различитих просторних ефеката-у распону од отвореног и полу{6}}отвореног до релативно затвореног окружења.
Густина структуре такође мора бити усклађена са другим елементима пејзажа, као што су вегетација, водена тела, путеви и топографија. Уместо да разматрају структуре изоловано, дизајнери треба да одреде њихов положај и количину из перспективе пејзажног простора у целини. На пример, у областима са густом вегетацијом, велике структуре могу бити сведене на минимум како би се омогућило да природни пејзаж служи као примарни визуелни фокус; обрнуто, на отвореним локацијама, структуре попут павиљона и пергола могу се користити за стварање просторних чворова који побољшавају осећај дубине и слојевитости пејзажа. На крају, одговарајућа густина успоставља равнотежу између функционалне корисности, просторне скале и естетског утицаја, осигуравајући да структуре служе својој намени без непотребног нарушавања целокупног пејзажног окружења.