Спољашње структуре се односе на објекте и конструкције изграђене унутар спољашњих простора да задовоље специфичне функционалне или еколошке потребе. У поређењу са-зградама у пуном обиму, ове структуре су обично мањег обима и служе за специфичне сврхе-као што су пружање сенке или заклона од кише, нудећи места за одмор или пролаз, олакшавање посматрања и дефинисање просторних граница. Уобичајени примери укључују павиљоне, перголе, решетке, платформе за гледање, седишта, ограде и разне карактеристике пејзажа. Иако су скромне величине, ови објекти нуде практичну вредност и играју значајну улогу у организовању простора у оквиру јавних површина и пејзажног окружења.
Пејзаж је сложена просторна форма обликована интеракцијом природног и -које је створио човек; обухвата природне елементе-као што су топографија, водена тела и вегетација-поред вештачких компоненти као што су путеви, зграде, структуре и пејзажни објекти. Дизајн пејзажа превазилази пуко улепшавање локације; укључује рационалну организацију просторних елемената за побољшање квалитета животне средине и прилагођавање људских активности. У окружењима као што су паркови, тргови, дворишта и обале, дизајн пејзажа мора да уравнотежи еколошка, функционална и визуелна разматрања како би подстакао хармоничан однос између људи и природног окружења.
Што се тиче односа између њих, спољне структуре су саставне компоненте пејзажа и служе као мост који повезује архитектонске просторе са природним окружењем. Кроз своју скалу, форму, материјале и постављање, ове структуре помажу у организовању пејзажа, обезбеђујући места за одмор, друштвену интеракцију и активност, док обликују визуелни карактер простора. Сходно томе, дизајн спољашњих структура захтева холистички приступ који узима у обзир контекст локације, предвиђену функцију, сигурност конструкције и укупни утицај на пејзаж, обезбеђујући да се структуре неприметно уклапају у своје окружење, а не да изгледају одвојено од пејзажа.